Рат је зло и тога смо сви свесни, посебно ми у Србији и окружењу који мало-мало, па ратујемо. Као што рече Бајага у својој песми „Балкан”:
Међутим, ми из мирнодопског периода можемо цитирати популарне стихове, али сам дубоко убеђена да нашим прецима, не тако давно, није било до песме. А колико заиста знамо о највећем рату и страдању људи пре 75 година? Колико нам је данас тај рат важан и колико се сећамо жртава? И да ли смо помирили вечиту борбу између две идеологије – партизана и четника?
Наиме, пред сваки 9. мај – Дан победе у II Светском рату, сведоци смо Бесмртног пука и покушаја да се руска традиција пренесе код нас. Но, да ли је то могуће?
Шта је Бесмртни пук?
Стародуб, Русија – Дан града 2019 
Говор ветерана – Стародуб 2019. 
Српска делегација на прослави дана града Стародуба
То је међународна организација која постоји од 2015. године и која окупља потомке учесника и ратника из периода Другог светског ратакоји су се борили за ослобођење од фашизма. Карактеристика и циљ овог пука је у томе да се сваке године потомци бораца окупљају у градовима Русије и широм света, а затим у свечаним колонама корачају кроз градове са фотографијама својих предака који су положили животе за слободу 1945.
А када су жртве у питању, чини се да је Бесмртни пук Србији веома потребан. Међутим, у времену кад се историја очигледно ревидира на уштрб жртава, не би било лоше да се подсетимо неких историјских чињеница.
Краљевина Југославија ~ СССР 1941-1945.
Уочи Другог светског рата, 1932. године када је Хитлер дошао на власт и започео спровођење своје идеологије за покоравање света и уништења појединих народа, Срби су били део Краљевине Југославије, а Руси део Савеза Совјетских Социјалистичких Република. То нам одмах указује на велику разлику у „идеологији” и државно уређење двају братских народа.
Срби су поштовали Краља и отаџбину и таман почели да се опорављају од Великог рата (Први светски рат 1914-1918.) у ком су изгубили 1/3 свог становништва. За то време Руси су увелико збацили свог цара, и покушавајући да забораве братоубилачки рат између „Црвених” и „Белих”, градили нову комунистичку идеологију.
А шта то у ствари значи?
Између 1917. и 1941. Русија је успела да замени царско рухо и изатка „нови, бољи и равноправнији” поредак за своје сународнике.
Ипак, губици у људским животима су језиво високи у периоду од 24 године.
Током Првог светског рата (1914-1917.) страдало је скоро 10 милиона Руса. Онда је уследила Велика Социјалистичка Октобарска револуција (1917.) која је настављена до 1922. године преобразивши се у велики братоубилачки (идеолошки) рат, током којег је страдало између 10 и 13 милиона људи. Што је више од свих 38 земаља које су учествовале у Првом светском рату. Овај период је засигурно велика криза руског друштва с почетка 20 века и данас, чини ми се, у руском савременом друштву ова тема није пуно популарна међу широким народним масама.
Но, за то постоји више разлога. Прво, велики број Руса је страдао, велики број племства и средњег сталежа је избегао из Русије и расуо се по целом свету (око 2 милиона). Друго, комунистичка идеологија која је стварана у СССР пуне 74 године успела је да обрише овај жестоки моменат из Руске историје. И након свега тога уследиле су „стаљинистичке чистке” током којих је на различите начине (хапшења, протеривања, стрељања) страдало око 40 милиона људи.
За мало више од 20 година, у периоду 1917-1945, Србија и Русија су имале сличну судбину. Политички системи су промењени на врло сличан и болан начин за њихове народе.
Оно што је Русија преживела 1917. (Октобарска револуција) слично је у идеолошком смислу доживела Србија 1941. године, када је уз светски рат, буктао и братоубилачки између присталица краља (четника под вођством Драже Михајловића) и присталица новог народно-ослободилачког покрета за ослобођење (партизана под вођством Тита). Шта више, након завршетка рата и потпуног окривљавања присталица краљ за сарадњу са окупатором, до дана данашњег није тачно утврђена улога једних и других током II Светског рата.
Можда због те идеолошке непомирљивости, ми данас нисмо начисто кога и како треба да славимо 9. маја као потпуног победника који нас је ослободио, тачније: да ли треба и даље да окривљујемо четнике и величамо партизане или би, пак, требало узети у обзир да су сви они били људи, мање или више добри и зли, да су сви они били заклети отаџбини и различитим вођама на оданост, да су волели своју земљу и борили се против фашизма и да су ама баш сви они са великим бројем цивила положили животе за слободу.
Са Русијом је ипак мало другачије. Они су имали јасно формирану идеологију 1945. До тада је увелико цар био заборављен и политички противници потучени, а Црвена армија са великом заслугом допринела победи у Великом светском рату.
http://www.starburg.ru/novosti/5371-starodub-otprazdnoval-den-goroda
Дан града Стародуба 21. септембар је дан ослобођења од фашизма
И данас, када посматрате савремену Русију, примећује се да се та традиција великог победника негује, да се негује сећање на жртве тог рата, величају се ветерани и с поносом наступају у различитим манифестацијама – од прославе Дана града широм Русије, па све до 9. маја.
Политичке промене 1991. у СССР и Русији нису замутиле сећање на црвеноармејце и скоро 30 милиона народних жртава.
Са друге стране, наше идеолошке нејасноће око 1945. до данас, на жалост, нису рашчишћене, велики историјски ломови и промене државних система бациле су сенку на жртве рата 1941-45.
И за крај, могли бисмо упоредили историјске догађаје од 1914. до 1945. у две земље, и то би изгледало овако:
| Година | Србија | Русија |
|---|---|---|
 |  | |
| 1914. | Ултиматум Аустроугарске Србији | Почетак I Светског рата |
| 1917. | I Светски рат | Октобарска револуција |
| 1918. | Новембар: Крај I Светског рата (Великог рата), стварање Краљевине СХС | Јул: Убиство цара Николаја II Романова и целе царске породице |
| 1922. | Крај грађанског рата у Русији | |
| 1929. | Краљевина СХС преименована у Краљевина Југославија | |
| 1932. | Долазак Хитлера на власт | Долазак Хитлера на власт |
| 1934. | Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју | |
| 1939. | Напад фашистичке Немачке на Пољску, почетак II Светског рата | Напад фашистичке Немачке на Пољску, почетак II Светског рата |
| 1941. | 6. април: Бомбардовање Немачке Србије (Београда), почетак рата у Југославији | 22. јун: Почетак Великог Отаџбинског рата у СССР-у |
| 1941-1944. | Ужичка република (септембар-новембар 1941.) | Опсада Лењинграда (1126 дана) |
| 1945. април-мај | Битка за Берлин | Битка за Берлин |
| 29.новембар | Заседање АВНОЈ-а стварање ФНР Југославије, крај постојања краљевине и долазак Јосипа Броза Тита на чело државе. | 9. мај улазак Црвене армије у Берлин и коначно ослобођење од фашизма. |
| Никада није утврђен тачан број људских жртава у рату: | Број српских жртава је био између 900.000 и 1,2 милиона. А према државном извештају из 1964. укупан број погинулих је око 1,7 милиона људи, с тим да српски историчари сматрају да је број страдалих Срба далеко већи, јер је извештај из 1964. пописивао укупно страдале без националности. | Између 26 и 29,5 милиона људи |
Исто тако, требало би се с већим поносом присећати и памтити све наше сународнике пале за слободу отаџбине 1914-18. јер само са добрим знањем и већим поштовањем према себи можемо много научити из прошлости зарад боље будућности.
Оно што је за Србију био отаџбински рат 1914-1918. то је за Русију био отаџбински рат 1941-1945.
Успомена на мог прадеду Александра Радојичића, учесника I Светског рата 
Како Руси честитају Дан Победе